Prehrambena Industrija - Srbija

Zašto hleb mesimo u inostranstvu

„Povećanju uvoza smrznutog i polugotovog hleba i peciva u Srbiju doprinele su distribucija u trgovinskom lancima, kao i firme koje ovdašnje hotele i druge ugostiteljske objekte snabdevaju uglavnom smrznutim pecivom”, kazao je Pralica. Pralica smatra da je jedan od glavnih problema u pekarstvu u Srbiji sve veći broj pekara, koje usitnjavaju tržište, često ne posluju po propisu i ne prijavljuju radnike.

„Procena je da u Srbiji ima oko 7.000 maloprodajnih pekarskih radnji, ali tačan broj proizvođača se ne zna, jer nisu sve firme, odnosno preduzetnici registrovani na isti način. Ipak, i golim okom se može videti, naročito u Beogradu, da ima sve više pekara, procena je oko 40 odsto više od optimalnog u odnosu na broj stanovnika”, rekao je agenciji Beta.

Dodatan veliki problem je manjak prodavaca u pekarama i nedostatak kvalifikovanih majstora pekara.

„Srpskom pekarstvu je hitno potreban i zakon o zanatstvu, kao i uspostavljanje zanatske komore, kako bi se oblast uredila na pravi način”, kazao je Pralica.

Podsetio je da se dnevno u Srbiji proizvede 3,5 miliona vekni hleba.

U Srbiji se godišnje pojede u proseku nešto više od 100 kilograma hleba po stanovniku, što je tri puta više od proseka u Evropi.

„Politika” je danas objavila da je Srbija u 2019. godini više nego udvostručila uvoz hleba i pekarskih proizvoda: uvezeno je 6.000 tona „svežeg” hleba, peciva i tosta u vrednosti od 6,8 miliona evra.

Godinu dana ranije, 2018. godine, uvoz je vredeo 3,1 milion evra, a kako „Politika” nezvanično saznaje, vekne su najviše stizale iz Rumunije, Nemačke, Bugarske, pa i Hrvatske u kojoj je od ulaska u EU uvoz hleba znatno povećan.

List je preneo da se zamrznuto uvozno pecivo pred očima kupaca samo „dopeče”, uglavnom u trgovinskim i pekarskim lancima i prodaje kao sveže.